Kako roditelji mogu da pomognu deci da prevaziđu sopstvene strahove

child afraid of the dark fan2046747 300x220 Kako roditelji mogu da pomognu deci da prevaziđu sopstvene strahove

Kako roditelji mogu da pomognu deci da prevaziđu sopstvene strahove

Kako roditelji mogu da pomognu deci da prevaziđu sopstvene strahove?
Pre svega, roditelji bi trebalo da budu adekvatan primer svojoj deci, kako po pitanju ispoljavanju drugih emocija i ponašanja tako i po pitanju ponašanja kada osećaju emociju straha kako bi im na najbolji mogući način pomogli da prevaziđu strahove.

Dakle, prvo preispitati sebe – „Da li osećam nekada preterano intenzivne emocije straha, anksioznosti, napade panike ili imam koje manifestujem pred detetom?“ i „Da li nešto od toga ispoljavam pred svojim detetom?“.
Idealan odgovor bi bio da imate realne strahove, umerenog intenziteta. U suprotnom, velika je verovatnoća da će te preneti, tj. „indukovati“ detetu neki od svojih irealnih strahova, ili će dete posmatrajući vas naučiti da ispoljava suviše intenzivne napade straha.

Konkretna pomoć detetu kada ono doživljava strah je da prihvatite razvojno normalne strahove deteta. To ne znači da uzmete „preterano“ učešće u detetovom svetu mašte, već da pošaljete poruku da je u redu osećati i tu emociju. Možete pomoći detetu tako što ćete odgovoriti da „Čudovište ne postoji stvarno, ono je samo u crtanom filmu“. Ne rugajte se detetu ako i ne uspeva iz prve da razgraniči svet mašte i realnosti, a svakako ni ne manipulišite dečjom plašljivosti „Doći će milicija i odvešće te u zatvor“.

S obzirom na saznajne mogućnosti deteta preporučljivo je da dok se čitaju bajke preskaču ili „preprave“ brutalni delovi (npr. sirena se pretvorila u morsku penu- šta mislite zašto je u Diznijevoj verziji crtanog filma promenjen kraj u srećni završetak?).

Ako je strah od neke situacije ili pojave konstantan, preporučuje se postepeno izlaganje istoj. Posmatrajte i pratite dete, i postepeno ga približavajte izvoru straha (pas, igračka, lift…) dok ne pokazuje strah. Ceo proces neka prati pohvala za iskazanu hrabrost. Čim dete malo pokaže strah u ovo procesu, prekinite približavanje izvoru straha.

fan2046769 300x165 Kako roditelji mogu da pomognu deci da prevaziđu sopstvene strahove

Kako roditelji mogu da pomognu da dete prevaziđe sopstvene strahove

 

Svakako da je savet i isključivanje iz života deteta svih sadržaja koji mogu provocirati pojavu strahova kod deteta- crtani filmovi sa monstrumima, čudovištima i sl.

Igra, kao dominantna i omiljena aktivnost dece, je svakako, preporučljiva „alatka“ za prevazilaženje straha. Npr. ako dete misli da mu je u ormanu veštica, možete se igrati igre „isterivanja veštice iz ormana“. Pustite dete da je opiše, kako izgleda, šta možete da napravite, izmislite,sredstvo da isterate vešticu („čaroban sprej“ i sl.). Možete i jednostavno reći „Ja sam tata/mama i ne dozvoljavam da jedna veštica plaši moje dete“. Zavirite u orman i recite da je otišla.

Ne preporučuje se da se kao vaspitna metoda koristi manipulacija sklonošću dece da se plaše raznim pojavama i osobama (npr.“Ako me ne poslušaš doći će milicija po tebe“ i sl.)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kako da na pravi način komunicirate sa decom

Pozivamo roditelje na radionice:

Kako da na pravi način komunicirate sa decom

Dobra komunikacija sa vašim detetom će vam pomoći da izgradite odnos pun poverenja i pomognete detetu da razvije samopouzdanje i dobre odnose i sa drugima. Zato, počnite odmah!

Teme koje će biti obrađene na radionicama su sledeće:

  •     Osnovni principi dobre komunikacije sa decom
  •     Reči ohrabrivanja i pohvale
  •     Upoznavanje sa pojmovima,agresivne i pasivne komunikacije i veštinama asertivne komunikacije
  •     Savladavanje veštine aktivnog slušanja
  •     Nedelotvorni načini sukobljavanja sa decom
  •     Upoznavanje sa razlikom između JA i TI poruka
  •     Kako da sopstveno dete naučite da traži ono što želi, izrazi nezadovoljstvo
  •     Pozitivno i negativno programiranje dece, ili kako da upućujete poruke deci koje će povećati šansu da se ponašaju na poželjan način

Autor i voditelj radionica:  Milica Stankov, dipl.psiholog, spec. poslovne komunikacije

Mesto odražavanja radionica:  Razvojno savetovalište “Mala škola”,Balzakova 13

Vreme održavanja: april 2012 god., jedanput nedeljno u trajanju od 1,5 h

Informacije i prijave : 064/315 53 53

9. i 10. marta počinju kreativno psihološke radionice sa elementima smeh joge

Poštovani roditelji,
u petak 9.marta i  subotu 10. marta

počinju kreativno psihološke radionice sa elementima smeh joge.

Radionice : Ćup samopouzdanja, Šoljica lepih reči, Moć govora, Govor bez reči, Ja i moje mesto u porodici, Venci sreće, Sve je moguće, Nov početak i još mnogo drugih će imati za cilj da osnaže vaše dete na polju tolerancije sa naglaskom na radosti i vedrini koju često zanemarujemo u svakodnevnom životu. Crtaćemo, pevaćemo, glumićemo,vežbaćemo disanje a posebno smejanje!
Radionice su inkluzivne i mogu da se prijave i učestvuju i deca sa invaliditetom.

Radionice imaju za cilj:
• Razvoj pozitivnih emocija, tolerancije i komunikacionih sposobnosti kod dece
• Povećanje optimizma
• Razvijanje i očuvanje radosti u odnosima, kako među vršnjacima tako i u porodici
• Povećavanje nivoa emotivne inteligencije
• Jačanje samopouzdanja i koncentracije što sve zajedno dovodi do poboljšanja uspeha

u učenju i savladavanju znanja i veština koje se od dece očekuju
• Razvoj tolerancije na stresne situacije
• Upoznavanje sa sopstvenim mogućnostima u kreativnom rešavanju problema

Autorke i voditeljke radionica
Tatjana Stojšić Petković- psiholog
Olivera Radovanović –smeh joga lider

 

 

 

Mesto održavanja radionica :

Edukativni centar “Mala škola”, Balzakova 13

Vreme održavanja radionica :

Petak 9,16,23,30. mart i 6,13,20,27. april  od 16 do 17,30

za decu predškolskog uzrasta ;

Subota 10,17,24,31. mart i 7,14,21,28 april od 12 do 13,30 za decu školskog uzrasta

Cena : 3.000 din na mesečnom nivou

Informacije i prijave : 064/11 24 977

Pozivamo vas na radionicu – Ples pisanja

Pozivamo vas na radionicu

Ples pisanja

Ples pisanja je metoda koja celo telo uključuje u razvoj koordinacije šaka i prstiju. Uz pomoć maštovitog crtanja, uz muziku, stihove, ritam i igru, stvaraju se uslovi za graciozne i pridružene pokrete šaka. U plesu pisanja deca uče kako da se orijentišu na listu papira, kako da koriste olovku u pokretima različite brzine i snage i razvijaju osećaj za odnose medju različitim oblicima slova.

Cilj je da deca usvoje pokrete pisanja na prirodan i zabavan način.

  • Ples pisanja sadrži devet različitih tema, gde deca vežbaju  pokrete i linije od kojih se sastoje naša slova.
  • Ovih devet tema smešteno je u sedam radionica.
  • Svaka tema sadrži vežbu  za specijalan pokret koji se uvežbava i izvodi vežbama grube i fine motorike.
  • Svaka tema sadrži pesmicu.
  •  Uz stihove postoje vežbe za telo, kao i za  za šake i prste.
  • Svaka tema sadrži crtanje uz muziku.

Autor i voditelj radionica:

M.Sc. defektolog-oligofrenolog Bojana Praštalo-Dimitrov

 

Mesto održavanja radionica :

Razvojno savetovalište “Mala škola”, Balzakova 13

Uzrast je podeljen u dve grupe:

-         Deca uzrasta od 3 do 5 godina

-         Deca uzrasta od 4 do 8 godina

Vreme održavanja radionica :

April, Maj 2012

Cena : 3.500 din za 7 radionica u trajanju jedne radionice od 1h

Informacije i prijave : 063/728-5443

 

 

KSAFA – m (Kostićev selektivni auditorni filtarski amplifikator) dijagnostičko-terapijsko-edukativni aparat, namenjen ranoj habilitaciji govora i jezika

Novo u našem razvojom savetovalištu – Saradnja sa institututom za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora iz Beograda

Od decembra 2011 god. zvanično je potpisan ugovor o saradnji izmedju razvojnog savetovališta “Mala škola” i  institututa za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora iz Beograda. Jednom nedeljno u prostorijama razvojnog savetovališta “Mala škola”, logoped sa instituta pruža usluge rane detekcije, dijagnostike i habilitacije govora i jezika dece sa patologijom govora i oštećenim sluhom. Ono što izdvaja ove tretmane jeste primena KSAFA sistema.

Ksafa sistem predstavlja integralni pristup u habilitaciji i rehabilitaciji dece sa oštećenjem sluha i dece sa poremećajima verbalne komunikacije čija je efikasnost potvrđena u dugogodišnjoj praktičnoj primeni. Rana primena ksafa sistema omogućava da 90% slušno oštećene dece bez obzira na kvalitet i kvantitet slušnog oštećenja razvije govor i jezik i uključi se u redovan obrazovni sistem. Pravovremena primena KSAFA sistema smanjuje pojavu pseudomentalne retardacije za 30%, a vreme tretmana dece sa različitim govorno-jezičkim poremećajima skraćuje za 50% u odnosu na druge pristupe.

KSAFA – m (Kostićev selektivni auditorni filtarski amplifikator) dijagnostičko-terapijsko-edukativni aparat, namenjen je ranoj habilitaciji govora i jezika:

- dece sa različitim stepenima oštećenja sluha

- dece sa nerazvijenom govornom komunikacijom

- dece sa patološkim obrascima govorne komunikacije.

prevencija slabovidosti i slepila razvojno savetovaliste mala skola

PREVENCIJA SLABOVIDOSTI I SLEPILA

U vremenu u kome živimo briga o zdravlju na prvom mestu podrazumeva prevenciju. Prevencija oštećenja vida je celoživotni proces. Redovnim kontrolama može se doći do planiranja zdrave porodice, sprečavanja razvoja bolesti kod rođenih sa naslednim bolestima kao i odlaganje razvoja bolesti.

  • Prenatalna prevencija:

Prenatalna prevencija počinje u genetskom savetovalištu gde se vrši ispitivanje naslednih faktora, hereditarnih bolesti, naslednih refrakcionih anomalija: miopija, hipermetropija, astigmatizam.

  • Natalna prevencija:

U trudnoći, kao i pre trudnoće, savetuju se redovne posete ginekologu čija je uloga prevencija u sprečavanju pojave gonoreje, rubeole, luesa i ostalih bolesti koje mogu dovesti do malformacije ploda. Takođe, alkohol, cigarete i droge u toku trudnoće mogu dovesti do neželjenih posledica koje se odražavaju i na vid deteta.

  • Postnatalna prevencija:

Sistematski pregled očiju novorođenčeta uz obavezno vođenje istorije bolesti. U ovom periodu moguć je pregled očnog dna i medija.

  • Jasleno doba:

Važni su redovni sistematski pregledi radi otkrivanja refrakcionih anomalija (miopija, hipermetropija, astigmatizam).

  • Predškolsko doba:

Kontrolni pregledi na svakih 6 meseci i češće ukoliko je potrebno.

  • Školski uzrast:

Nastavljaju se redovne kontrole, a usvajanje osnovnih higijenskih i radnih navika sprečava pojavu trahoma, tuberkuloze, konjuktivita…

  • Odrasli:

Kompletan oftalmološki pregled minimum jednom godišnje.

Poslodavci su u obavezi da sprovode mere higijensko-tehničke zaštite na radu. Takođe, bitan činilac u prevenciji oštećenja vida je i procena bezbednosti na radu i prilagođavanje uslova rada radi sprečavanja povreda na radu.

brajevo pismo razvojno savetovaliste mala skola

BRAJEVO PISMO

Louis Braille (1809–1852) smatra se tvorcem pisma za slepe. Oslepeo je u trećoj godini života, a 1829. godine postavio je osnove pisma za slepe danas poznatijeg kao Brajevo pismo. Brajevo pismo zapravo je usavršeno “noćno pismo” koje je služilo vojnicima da pišu u mraku a sastojalo se od dvanaest tačkica. Vremenom je pismo usavršeno toliko da se koristi kao internacionalno pismo za slepe.

U pitanju je reljefno pismo koje se sastoji od sheme sa šest tačkica raspoređenih u dva vertikalna reda sa po tri tačkice. Levu vertikalu čine prva, druga i treća tačkica. Desnu vertikalu čine četvrta, peta i šesta tačkica. Različitom kombinacijom tačkica i shema dobijaju se slova, brojevi, interpunkcija, matematičke formule, notni znaci kao i svi ostali znaci koje koriste lica sa očuvanim vidom.

Slepe osobe danas najčešće za pisanje koriste Brajevu pisaću mašinu. Brajevo pismo piše se na posebnom, tvrđem papiru na kome utiskanjem sa pisaće mašine ostaju ispupčenja. Osim Brajeve pisaće mašine, za potrebe pisanja koriste se i šila i Brajeve tablice. Slepe osobe čitaju vrhovima prstiju povlačeći kažiprst desne ruke, dok kažiprst leve ruke prati. Osobe koje vide, Brajevo pismo čitaju očima.

Brzina čitanja je različita i zavisi od više faktora (stepen intelektualnog razvoja, razvijenost taktilnokinestetksog čula, stepen razvoja motorike, metode podučavanja, permanentno usavršavanje i slično).

Obzirom na veličinu reda Brajevog pisma, knjige pisane za potrebe slepih lica većeg su obima nego knjige štampane crnim tiskom. Zadatke predviđene nastavnim planom i programom (odgovori na pitanja, dopunjavanje rečenica, matematičke zadatke i slično) slepi učenici rešavaju tako što zadatak pročitaju i na posebnom papru napišu odgovore pri tome ispred svakog odgovora pišući redni broj zadatka ili vežbe.

Opismenjavanje slepe dece je posao tiflopedagoga.

Ovi razvojni poremećaji obouhvataju grupu poremećaja koji se manifestuju značajnim oštećenjem učenja i razvijanja školskih sposobnosti.

Specifični razvojni poremećaji školskih veština

Ovi razvojni poremećaji obouhvataju grupu poremećaja koji se manifestuju  značajnim oštećenjem učenja i razvijanja školskih sposobnosti.
Često su ovo deca sa problemima u čitanju, pisanju, računanju kao i reprodukovanju predjenog gradiva.
Ova oštecenja u učenju nisu direktna posledica drugih poremecaja ( kao sto su mentalna ometenost, neuroloske smetnje, poremećaji vida ili sluha, kao i emocionalni poremećaji.
Specifični razvojni poremećaj školskih sposobnosti često se javlja zajedno sa drugim kliničkim sindromima (kao sto su ADHD  sindrom ili poremećaj ponašanja), ili drugim razvojnim poremećajima (kao sto je specifični razvojni poremećaj motornog funkcionisanja ili razvojni poremećaj govora i jezika).

Omisija –nedostatak glasa u reči Supstitucija – zamena jednog glasa drugim Distorzija –nepravilan izgovor određenog glasa

Govorno jezički poremećaji

Omisija –nedostatak glasa u reči

Supstitucija – zamena jednog glasa drugim

Distorzija –nepravilan izgovor određenog glasa

Razvojna disfazija –razvojno jezički poremecaj, odnosno poremećaj razvoja ekspresivnog i receptivnog pri čemu je socijalni razvoj normalan, bez gubitka sluha, mentalne retardacije, autizma ili drugih poremecaja.

Mucanje – poremećaj fluentnosti govora (ritma i tempa). To je isprekidan i nepravilan govorni proces usled grčenja jezika, usana, nepca, glasnica, dijafragme i misića grudnog koša.

Disleksija (poremećaj čitanja)  i disgrafija (poremećaj pisanja) pored normalne inteligencije, vida i sluha, adekvatne obuke i motivacije.

Afazija – gubitak ili poremećaj već stečenih govorno jezičkih sposobnosti prouzrokovanih lezijom mozga.


Tikovi su nevoljni, brzi, ponavljajući i neritmički motorni pokreti koji ne služe jasno utvrđenom cilju. Oni se najčešće javljaju u predelu glave i lica, a u najtežim slučajevima mogu zahvatiti gotovo čitavo telo. Izvestan broj dece ima i glasovne tikove koji se mogu javiti samostalno ili u kombinaciji sa motornim tikovima.

Tikovi

Tikovi su nevoljni, brzi, ponavljajući i neritmički motorni pokreti koji ne služe jasno utvrđenom cilju. Oni se najčešće javljaju u predelu glave i lica, a u najtežim slučajevima mogu zahvatiti gotovo čitavo telo. Izvestan broj dece ima i glasovne tikove koji se mogu javiti samostalno ili u kombinaciji sa motornim tikovima.

Iako nevoljni, tikovi nisu potpuno izvan kontrole pošto ih dete može odložiti na određeno vreme, ali nakon toga dolazi do naglog pogoršanja, pa oni postaju jači i duže traju.

Tik poremećaji imaju uticaj na celokupno funkcionisanje deteta, pa deca sa tikovima mogu biti manje prihvaćena od svojih vršnjaka, mogu da imaju problem školskog postignuća i druge probleme….

Tik poremećaji mogu se tretirati na  više načina. U razvojnom savetovalištu koristimo kombinaciju neurofidbek treninga, psihoterapeutske metode i reedukacije psihomotorike. Reedukaciju psihomotorike radi defektolog – reedukator psihomotorike.