Psiholog i Pshihoterapeut

Psihoterapeut i psihoterapija

Primarni zadatak terapeuta je da obezbedi uslove rada koji pospešuju komunikaciju i osposobljavaju terapeuta i klijenta da posmatraju i misle o onom što se dešava unutar i među njima. Koncept terapijskog setinga se odnosi na sve što formira podlogu na kojoj započinje i odvija se psihoterapija. (Wilson, 1991.)

Terapeut može da ponudi jednokratne konsultacije, kratke ili trajnije intervencije, može da radi sa decom ili adolescentom individualno, samo sa roditeljima, sa roditeljima i detetom ili, udruženo sa članovima profesionalnog tima.

Praktična organizacija redovnog dovođenja deteta tokom dužeg perioda je važan deo setinga koji može da utiče na život cele porodice. Kada rezultat saradnje porodice i terapeuta  počne da pomaže detetu, kvalitet života cele porodice  se može poboljšati, pa dolaženje može da postane zadovoljstvo.

Terapeut obezbeđuje deci i adolescentima poverljivost povećavajući time šanse da oni dožive seansu kao svoj vlastiti prostor za terapiju. Poverljivost služi da zaštiti klijenta, ne terapeuta, a roditelj se upoznaju sa činjenicom da će pravila poverljivosti biti prekinuta ako je detetova sigurnost ugrožena.

Terapeut treba da bude odgovarajuće ovlašćen od strane deteta i roditelja da bi počeo da radi. Odnos je važno sredstvo pomoću kojeg se odvija terapija. Presudno za uspostavljanje odnosa poverenja je direktno iskustvo deteta, roditelja i kolega u odnosu sa terapeutom. Saglasnost, doslednost i poverljivost predstavljaju važne elemente ovog odnosa.